Conjugaison du verbe runcet (infinif : runcet).
| Indicatif | Conditionnel | Potentiel | Impératif | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Présent | Prétérit | Présent | Présent | Présent | |
| je | runcen | runcejin | runcešin | runcežan | runcejehkon |
| tu | runcet | runcejit | runcešit | runcežat | runce |
| il/elle | runce | runcii | runcešii | runceža | runcejehkos |
| nous deux | runcejetne | runciime | runcešeimme | runcežetne | runcejeahkku |
| vous deux | runcebeahtti | runciide | runcešeidde | runcežeahppi | runcejeahkki |
| ils/elles deux | runceba | runciiga | runcešeigga | runcežeaba | runcejehkoska |
| nous | runcet | runciimet | runcešeimmet | runcežat | runcejehkot runcejeahkkot |
| vous | runcebehtet | runciidet | runcešeiddet | runcežehpet | runcejehket |
| ils/elles | runcejit | runceje runcejedje |
runcešedje | runcežit | runcejehkoset |
| thème négatif | runce | runcen | runceše | runceš | runce |
| Participe passé | runcen | ||||
| Abessif | runcekeahttá | ||||
| Gérondif | runcedettiin | ||||
| Nom d’action | runcen | ||||