врѣ́мя • (vrě́mja) n inan (genitive врѣ́мени, nominative plural врѣмена́, genitive plural врѣмёнъ)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | врѣ́мя vrě́mja |
врѣмена́ vrěmená |
genitive | врѣ́мени vrě́meni |
врѣмёнъ vrěmjón |
dative | врѣ́мени vrě́meni |
врѣмена́мъ vrěmenám |
accusative | врѣ́мя vrě́mja |
врѣмена́ vrěmená |
instrumental | врѣ́менемъ vrě́menem |
врѣмена́ми vrěmenámi |
prepositional | врѣ́мени vrě́meni |
врѣмена́хъ vrěmenáx |