From Ancient Greek ἐπιληψίᾱ (epilēpsíā).
епилепсија • (epilepsija) f (relational adjective епилептичен)
singular | |
---|---|
indefinite | епилепсија |
definite unspecified | епилепсијата |
definite proximal | епилепсијава |
definite distal | епилепсијана |
vocative | епилепсијо |
епилѐпсија f (Latin spelling epilèpsija)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | епилепсија | епилепсије |
genitive | епилепсије | епилепсија |
dative | епилепсији | епилепсијама |
accusative | епилепсију | епилепсије |
vocative | епилепсијо | епилепсије |
locative | епилепсији | епилепсијама |
instrumental | епилепсијом | епилепсијама |