клевета (kleveta) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
клеветьникъ • (klevetĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | клеветьникъ klevetĭnikŭ |
клеветьника klevetĭnika |
клеветьници klevetĭnici |
genitive | клеветьника klevetĭnika |
клеветьникоу klevetĭniku |
клеветьникъ klevetĭnikŭ |
dative | клеветьникоу, клеветьникови klevetĭniku, klevetĭnikovi |
клеветьникома klevetĭnikoma |
клеветьникомъ klevetĭnikomŭ |
accusative | клеветьникъ, клеветьника klevetĭnikŭ, klevetĭnika |
клеветьника klevetĭnika |
клеветьникꙑ klevetĭniky |
instrumental | клеветьникомъ klevetĭnikomŭ |
клеветьникома klevetĭnikoma |
клеветьникꙑ klevetĭniky |
locative | клеветьницѣ klevetĭnicě |
клеветьникоу klevetĭniku |
клеветьницѣхъ klevetĭnicěxŭ |
vocative | клеветьниче klevetĭniče |
клеветьника klevetĭnika |
клеветьници klevetĭnici |