конотација • (konotacija) f (relational adjective конотативен)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | конотација (konotacija) | конотации (konotacii) |
definite unspecified | конотацијата (konotacijata) | конотациите (konotaciite) |
definite proximal | конотацијава (konotacijava) | конотацииве (konotaciive) |
definite distal | конотацијана (konotacijana) | конотациине (konotaciine) |
vocative | конотацијо (konotacijo) | конотации (konotacii) |
конота́ција f (Latin spelling konotácija)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | конотација | конотације |
genitive | конотације | конотација |
dative | конотацији | конотацијама |
accusative | конотацију | конотације |
vocative | конотацијо | конотације |
locative | конотацији | конотацијама |
instrumental | конотацијом | конотацијама |