люблѥнъ (ljubljenŭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
люблѥникъ • (ljubljenikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | люблѥникъ ljubljenikŭ |
люблѥника ljubljenika |
люблѥници ljubljenici |
genitive | люблѥника ljubljenika |
люблѥникоу ljubljeniku |
люблѥникъ ljubljenikŭ |
dative | люблѥникоу, люблѥникови ljubljeniku, ljubljenikovi |
люблѥникома ljubljenikoma |
люблѥникомъ ljubljenikomŭ |
accusative | люблѥникъ, люблѥника ljubljenikŭ, ljubljenika |
люблѥника ljubljenika |
люблѥникꙑ ljubljeniky |
instrumental | люблѥникомъ ljubljenikomŭ |
люблѥникома ljubljenikoma |
люблѥникꙑ ljubljeniky |
locative | люблѥницѣ ljubljenicě |
люблѥникоу ljubljeniku |
люблѥницѣхъ ljubljenicěxŭ |
vocative | люблѥниче ljubljeniče |
люблѥника ljubljenika |
люблѥници ljubljenici |