обличати (obličati) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
обличьникъ • (obličĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | обличьникъ obličĭnikŭ |
обличьника obličĭnika |
обличьници obličĭnici |
genitive | обличьника obličĭnika |
обличьникоу obličĭniku |
обличьникъ obličĭnikŭ |
dative | обличьникоу, обличьникови obličĭniku, obličĭnikovi |
обличьникома obličĭnikoma |
обличьникомъ obličĭnikomŭ |
accusative | обличьникъ, обличьника obličĭnikŭ, obličĭnika |
обличьника obličĭnika |
обличьникꙑ obličĭniky |
instrumental | обличьникомъ obličĭnikomŭ |
обличьникома obličĭnikoma |
обличьникꙑ obličĭniky |
locative | обличьницѣ obličĭnicě |
обличьникоу obličĭniku |
обличьницѣхъ obličĭnicěxŭ |
vocative | обличьниче obličĭniče |
обличьника obličĭnika |
обличьници obličĭnici |