одно- (odno-) + класс (klass) + -ница (-nica)
однокла́ссница • (odnoklássnica) f anim (genitive однокла́ссницы, nominative plural однокла́ссницы, genitive plural однокла́ссниц, masculine однокла́ссник)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | однокла́ссница odnoklássnica |
однокла́ссницы odnoklássnicy |
genitive | однокла́ссницы odnoklássnicy |
однокла́ссниц odnoklássnic |
dative | однокла́сснице odnoklássnice |
однокла́ссницам odnoklássnicam |
accusative | однокла́ссницу odnoklássnicu |
однокла́ссниц odnoklássnic |
instrumental | однокла́ссницей, однокла́ссницею odnoklássnicej, odnoklássniceju |
однокла́ссницами odnoklássnicami |
prepositional | однокла́сснице odnoklássnice |
однокла́ссницах odnoklássnicax |