одобрение • (odobrenie) n
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | одобрение | одобренија |
definite unspecified | одобрението | одобренијата |
definite proximal | одобрениево | одобренијава |
definite distal | одобрениено | одобренијана |
vocative | одобрение | одобренија |
одобря́ть (odobrjátʹ) + -е́ние (-énije)
одобре́ние • (odobrénije) n inan (genitive одобре́ния, nominative plural одобре́ния, genitive plural одобре́ний)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | одобре́ние odobrénije |
одобре́ния odobrénija |
genitive | одобре́ния odobrénija |
одобре́ний odobrénij |
dative | одобре́нию odobréniju |
одобре́ниям odobrénijam |
accusative | одобре́ние odobrénije |
одобре́ния odobrénija |
instrumental | одобре́нием odobrénijem |
одобре́ниями odobrénijami |
prepositional | одобре́нии odobrénii |
одобре́ниях odobrénijax |