орѫжие (orǫžije) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
орѫжьникъ • (orǫžĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | орѫжьникъ orǫžĭnikŭ |
орѫжьника orǫžĭnika |
орѫжьници orǫžĭnici |
genitive | орѫжьника orǫžĭnika |
орѫжьникоу orǫžĭniku |
орѫжьникъ orǫžĭnikŭ |
dative | орѫжьникоу, орѫжьникови orǫžĭniku, orǫžĭnikovi |
орѫжьникома orǫžĭnikoma |
орѫжьникомъ orǫžĭnikomŭ |
accusative | орѫжьникъ, орѫжьника orǫžĭnikŭ, orǫžĭnika |
орѫжьника orǫžĭnika |
орѫжьникꙑ orǫžĭniky |
instrumental | орѫжьникомъ orǫžĭnikomŭ |
орѫжьникома orǫžĭnikoma |
орѫжьникꙑ orǫžĭniky |
locative | орѫжьницѣ orǫžĭnicě |
орѫжьникоу orǫžĭniku |
орѫжьницѣхъ orǫžĭnicěxŭ |
vocative | орѫжьниче orǫžĭniče |
орѫжьника orǫžĭnika |
орѫжьници orǫžĭnici |