побѣди(ти) (pobědi(ti), “to win”) + -тель (-telĭ)
побѣдитель • (poběditelĭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | побѣдитель poběditelĭ |
побѣдителꙗ poběditelja |
побѣдители poběditeli |
genitive | побѣдителꙗ poběditelja |
побѣдителю poběditelju |
побѣдитель poběditelĭ |
dative | побѣдителю, побѣдителеви poběditelju, poběditelevi |
побѣдителема poběditelema |
побѣдителемъ poběditelemŭ |
accusative | побѣдитель, побѣдителꙗ poběditelĭ, poběditelja |
побѣдителꙗ poběditelja |
побѣдителѧ poběditelę |
instrumental | побѣдителемь poběditelemĭ |
побѣдителема poběditelema |
побѣдители poběditeli |
locative | побѣдители poběditeli |
побѣдителю poběditelju |
побѣдителихъ poběditelixŭ |
vocative | побѣдителю poběditelju |
побѣдителꙗ poběditelja |
побѣдители poběditeli |