побѣда (poběda) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
побѣдьникъ • (pobědĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | побѣдьникъ pobědĭnikŭ |
побѣдьника pobědĭnika |
побѣдьници pobědĭnici |
genitive | побѣдьника pobědĭnika |
побѣдьникоу pobědĭniku |
побѣдьникъ pobědĭnikŭ |
dative | побѣдьникоу, побѣдьникови pobědĭniku, pobědĭnikovi |
побѣдьникома pobědĭnikoma |
побѣдьникомъ pobědĭnikomŭ |
accusative | побѣдьникъ, побѣдьника pobědĭnikŭ, pobědĭnika |
побѣдьника pobědĭnika |
побѣдьникꙑ pobědĭniky |
instrumental | побѣдьникомъ pobědĭnikomŭ |
побѣдьникома pobědĭnikoma |
побѣдьникꙑ pobědĭniky |
locative | побѣдьницѣ pobědĭnicě |
побѣдьникоу pobědĭniku |
побѣдьницѣхъ pobědĭnicěxŭ |
vocative | побѣдьниче pobědĭniče |
побѣдьника pobědĭnika |
побѣдьници pobědĭnici |