повереник • (poverenik) m (feminine повереничка)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | повереник (poverenik) | повереници (poverenici) |
definite unspecified | повереникот (poverenikot) | поверениците (poverenicite) |
definite proximal | повереников (poverenikov) | поверенициве (poverenicive) |
definite distal | повереникон (poverenikon) | повереницине (poverenicine) |
vocative | поверенику (povereniku) | повереници (poverenici) |
count form | — | повереника (poverenika) |
поверен (“past passive participle of поверити (“to entrust”)”) + -ник.
поверѐнӣк m (Latin spelling poverènīk) (officialese)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | повереник | повереници |
genitive | повереника | повереника |
dative | поверенику | повереницима |
accusative | повереника | поверенике |
vocative | поверениче | повереници |
locative | поверенику | повереницима |
instrumental | повереником | повереницима |