по̀верити ? (Latin spelling pòveriti)
Infinitive: поверити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: по̀верӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | поверим | повериш | повери | поверимо | поверите | повере | |
Future | Future I | поверит ћу1 поверићу |
поверит ћеш1 поверићеш |
поверит ће1 повериће |
поверит ћемо1 поверићемо |
поверит ћете1 поверићете |
поверит ће1 повериће |
Future II | бу̏де̄м поверио2 | бу̏де̄ш поверио2 | бу̏де̄ поверио2 | бу̏де̄мо поверили2 | бу̏де̄те поверили2 | бу̏дӯ поверили2 | |
Past | Perfect | поверио сам2 | поверио си2 | поверио је2 | поверили смо2 | поверили сте2 | поверили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам поверио2 | би̏о си поверио2 | би̏о је поверио2 | би́ли смо поверили2 | би́ли сте поверили2 | би́ли су поверили2 | |
Aorist | поверих | повери | повери | поверисмо | поверисте | поверише | |
Conditional I | поверио бих2 | поверио би2 | поверио би2 | поверили бисмо2 | поверили бисте2 | поверили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих поверио2 | би̏о би поверио2 | би̏о би поверио2 | би́ли бисмо поверили2 | би́ли бисте поверили2 | би́ли би поверили2 | |
Imperative | — | повери | — | поверимо | поверите | — | |
Active past participle | поверио m / поверила f / поверило n | поверили m / повериле f / поверила n | |||||
Passive past participle | поверен m / поверена f / поверено n | поверени m / поверене f / поверена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|