позити́в • (pozitív) m inan (genitive позити́ва, nominative plural позити́вы, genitive plural позити́вов)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | позити́в pozitív |
позити́вы pozitívy |
genitive | позити́ва pozitíva |
позити́вов pozitívov |
dative | позити́ву pozitívu |
позити́вам pozitívam |
accusative | позити́в pozitív |
позити́вы pozitívy |
instrumental | позити́вом pozitívom |
позити́вами pozitívami |
prepositional | позити́ве pozitíve |
позити́вах pozitívax |
по̏зитӣв m (Latin spelling pȍzitīv)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | позитив | позитиви |
genitive | позитива | позитива |
dative | позитиву | позитивима |
accusative | позитив | позитиве |
vocative | позитиве | позитиви |
locative | позитиву | позитивима |
instrumental | позитивом | позитивима |