поспѣхъ (pospěxŭ) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
поспѣшьникъ • (pospěšĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | поспѣшьникъ pospěšĭnikŭ |
поспѣшьника pospěšĭnika |
поспѣшьници pospěšĭnici |
genitive | поспѣшьника pospěšĭnika |
поспѣшьникоу pospěšĭniku |
поспѣшьникъ pospěšĭnikŭ |
dative | поспѣшьникоу, поспѣшьникови pospěšĭniku, pospěšĭnikovi |
поспѣшьникома pospěšĭnikoma |
поспѣшьникомъ pospěšĭnikomŭ |
accusative | поспѣшьникъ, поспѣшьника pospěšĭnikŭ, pospěšĭnika |
поспѣшьника pospěšĭnika |
поспѣшьникꙑ pospěšĭniky |
instrumental | поспѣшьникомъ pospěšĭnikomŭ |
поспѣшьникома pospěšĭnikoma |
поспѣшьникꙑ pospěšĭniky |
locative | поспѣшьницѣ pospěšĭnicě |
поспѣшьникоу pospěšĭniku |
поспѣшьницѣхъ pospěšĭnicěxŭ |
vocative | поспѣшьниче pospěšĭniče |
поспѣшьника pospěšĭnika |
поспѣшьници pospěšĭnici |