резулта́т • (rezultát) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | резулта́т rezultát |
резулта́ти rezultáti |
definite (subject form) |
резулта́тът rezultátǎt |
резулта́тите rezultátite |
definite (object form) |
резулта́та rezultáta | |
count form | — | резулта́та rezultáta |
резулта́т • (rezultát) m (relational adjective резултативен)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | резултат | резултати |
definite unspecified | резултатот | резултатите |
definite proximal | резултатов | резултативе |
definite distal | резултатон | резултатине |
vocative | резултату | резултати |
count form | — | резултата |
From German Resultat, from French résultat, from Latin resultatum.
резу̀лта̄т m (Latin spelling rezùltāt)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | резу̀лта̄т | резултати |
genitive | резулта́та | резултата |
dative | резултату | резултатима |
accusative | резултат | резултате |
vocative | резултате | резултати |
locative | резултату | резултатима |
instrumental | резултатом | резултатима |