резулта́т • (rezultát) m
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | резулта́т rezultát |
резулта́ти rezultáti |
| definite (subject form) |
резулта́тът rezultátǎt |
резулта́тите rezultátite |
| definite (object form) |
резулта́та rezultáta | |
| count form | — | резулта́та rezultáta |
резулта́т • (rezultát) m (relational adjective резултативен)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | резултат (rezultat) | резултати (rezultati) |
| definite unspecified | резултатот (rezultatot) | резултатите (rezultatite) |
| definite proximal | резултатов (rezultatov) | резултативе (rezultative) |
| definite distal | резултатон (rezultaton) | резултатине (rezultatine) |
| vocative | резултату (rezultatu) | резултати (rezultati) |
| count form | — | резултата (rezultata) |
From German Resultat, from French résultat, from Latin resultatum.
резу̀лта̄т m (Latin spelling rezùltāt)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | резу̀лта̄т | резултати |
| genitive | резулта́та | резултата |
| dative | резултату | резултатима |
| accusative | резултат | резултате |
| vocative | резултате | резултати |
| locative | резултату | резултатима |
| instrumental | резултатом | резултатима |