Inherited from Proto-Slavic *sъlučajь, from *lučiti.
случај • (slučaj) m (relational adjective случаен)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | случај (slučaj) | случаи (slučai) |
definite unspecified | случајот (slučajot) | случаите (slučaite) |
definite proximal | случајов (slučajov) | случаиве (slučaive) |
definite distal | случајон (slučajon) | случаине (slučaine) |
vocative | случају (slučaju) | случаи (slučai) |
count form | — | случаја (slučaja) |
Inherited from Proto-Slavic *sъlučajь, from *lučiti.
слу̏ча̄ј m (Latin spelling slȕčāj)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | случај | случајеви |
genitive | случаја | случајева |
dative | случају | случајевима |
accusative | случај | случајеве |
vocative | случају | случајеви |
locative | случају | случајевима |
instrumental | случајем | случајевима |