чино́вница • (činóvnica) f anim (genitive чино́вницы, nominative plural чино́вницы, genitive plural чино́вниц, masculine чино́вник)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | чино́вница činóvnica |
чино́вницы činóvnicy |
genitive | чино́вницы činóvnicy |
чино́вниц činóvnic |
dative | чино́внице činóvnice |
чино́вницам činóvnicam |
accusative | чино́вницу činóvnicu |
чино́вниц činóvnic |
instrumental | чино́вницей, чино́вницею činóvnicej, činóvniceju |
чино́вницами činóvnicami |
prepositional | чино́внице činóvnice |
чино́вницах činóvnicax |
From чино̀внӣк.
чино̀вница f (Latin spelling činòvnica)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | чиновница | чиновнице |
genitive | чиновнице | чиновница |
dative | чиновници | чиновницама |
accusative | чиновницу | чиновнице |
vocative | чиновнице | чиновнице |
locative | чиновници | чиновницама |
instrumental | чиновницом | чиновницама |