аранжман • (aranžman) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | аранжман (aranžman) | аранжмани (aranžmani) |
definite unspecified | аранжманот (aranžmanot) | аранжманите (aranžmanite) |
definite proximal | аранжманов (aranžmanov) | аранжманиве (aranžmanive) |
definite distal | аранжманон (aranžmanon) | аранжманине (aranžmanine) |
vocative | аранжману (aranžmanu) | аранжмани (aranžmani) |
count form | — | аранжмана (aranžmana) |
From French arrangement.
ара̀нжма̄н m (Latin spelling arànžmān)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | ара̀нжма̄н | аранжмани |
genitive | аранжма́на | аранжмана |
dative | аранжману | аранжманима |
accusative | аранжман | аранжмане |
vocative | аранжмане | аранжмани |
locative | аранжману | аранжманима |
instrumental | аранжманом | аранжманима |