From Proto-Slavic *bermę.
брѣмѧ • (brěmę) n
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | брѣмѧ brěmę |
брѣменѣ brěmeně |
брѣмена brěmena |
genitive | брѣмене brěmene |
брѣменоу brěmenu |
брѣменъ brěmenŭ |
dative | брѣмени brěmeni |
брѣменьма brěmenĭma |
брѣменьмъ brěmenĭmŭ |
accusative | брѣмѧ brěmę |
брѣменѣ brěmeně |
брѣмена brěmena |
instrumental | брѣменьмь brěmenĭmĭ |
брѣменьма brěmenĭma |
брѣменꙑ brěmeny |
locative | брѣмене brěmene |
брѣменоу brěmenu |
брѣменьхъ brěmenĭxŭ |
vocative | брѣмѧ brěmę |
брѣменѣ brěmeně |
брѣмена brěmena |