добитник • (dobitnik) m (feminine добитничка)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | добитник (dobitnik) | добитници (dobitnici) |
definite unspecified | добитникот (dobitnikot) | добитниците (dobitnicite) |
definite proximal | добитников (dobitnikov) | добитнициве (dobitnicive) |
definite distal | добитникон (dobitnikon) | добитницине (dobitnicine) |
vocative | добитнику (dobitniku) | добитници (dobitnici) |
count form | — | добитника (dobitnika) |
до̀битнӣк m (Latin spelling dòbitnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | добитник | добитници |
genitive | добитника | добитника |
dative | добитнику | добитницима |
accusative | добитника | добитнике |
vocative | добитниче | добитници |
locative | добитнику | добитницима |
instrumental | добитником | добитницима |