инфинитив • (infinitiv) m (relational adjective инфинитивен)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | инфинитив | инфинитиви |
definite unspecified | инфинитивот | инфинитивите |
definite proximal | инфинитивов | инфинитививе |
definite distal | инфинитивон | инфинитивине |
vocative | инфинитиву | инфинитиви |
count form | — | инфинитива |
инфинити́в • (infinitív) m inan (genitive инфинити́ва, nominative plural инфинити́вы, genitive plural инфинити́вов)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | инфинити́в infinitív |
инфинити́вы infinitívy |
genitive | инфинити́ва infinitíva |
инфинити́вов infinitívov |
dative | инфинити́ву infinitívu |
инфинити́вам infinitívam |
accusative | инфинити́в infinitív |
инфинити́вы infinitívy |
instrumental | инфинити́вом infinitívom |
инфинити́вами infinitívami |
prepositional | инфинити́ве infinitíve |
инфинити́вах infinitívax |
и̏нфинитӣв m (Latin spelling ȉnfinitīv)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | инфинитив | инфинитиви |
genitive | инфинитива | инфинитива |
dative | инфинитиву | инфинитивима |
accusative | инфинитив | инфинитиве |
vocative | инфинитиве | инфинитиви |
locative | инфинитиву | инфинитивима |
instrumental | инфинитивом | инфинитивима |