крича́в • (kričáv)
From кри̑к.
кри̏чав (Latin spelling krȉčav, definite кри̏чавӣ)
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | кричав | кричава | кричаво | |
genitive | кричава | кричаве | кричава | |
dative | кричаву | кричавој | кричаву | |
accusative | inanimate animate |
кричав кричава |
кричаву | кричаво |
vocative | кричав | кричава | кричаво | |
locative | кричаву | кричавој | кричаву | |
instrumental | кричавим | кричавом | кричавим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | кричави | кричаве | кричава | |
genitive | кричавих | кричавих | кричавих | |
dative | кричавим(а) | кричавим(а) | кричавим(а) | |
accusative | кричаве | кричаве | кричава | |
vocative | кричави | кричаве | кричава | |
locative | кричавим(а) | кричавим(а) | кричавим(а) | |
instrumental | кричавим(а) | кричавим(а) | кричавим(а) |
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | кричави | кричава | кричаво | |
genitive | кричавог(а) | кричаве | кричавог(а) | |
dative | кричавом(у/е) | кричавој | кричавом(у/е) | |
accusative | inanimate animate |
кричави кричавог(а) |
кричаву | кричаво |
vocative | кричави | кричава | кричаво | |
locative | кричавом(е/у) | кричавој | кричавом(е/у) | |
instrumental | кричавим | кричавом | кричавим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | кричави | кричаве | кричава | |
genitive | кричавих | кричавих | кричавих | |
dative | кричавим(а) | кричавим(а) | кричавим(а) | |
accusative | кричаве | кричаве | кричава | |
vocative | кричави | кричаве | кричава | |
locative | кричавим(а) | кричавим(а) | кричавим(а) | |
instrumental | кричавим(а) | кричавим(а) | кричавим(а) |