локатив • (lokativ) m (relational adjective локативен)
singular | |
---|---|
indefinite | локатив (lokativ) |
definite unspecified | локативот (lokativot) |
definite proximal | локативов (lokativov) |
definite distal | локативон (lokativon) |
vocative | локативу (lokativu) |
ло̏катӣв m (Latin spelling lȍkatīv)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | локатив | локативи |
genitive | локатива | локатива |
dative | локативу | локативима |
accusative | локатив | локативе |
vocative | локативе | локативи |
locative | локативу | локативима |
instrumental | локативом | локативима |
Borrowed from Latin locātīvus.
локати́в • (lokatýv) m inan (genitive локати́ва, uncountable)
singular | |
---|---|
nominative | локати́в lokatýv |
genitive | локати́ва lokatýva |
dative | локати́вові, локати́ву lokatývovi, lokatývu |
accusative | локати́в lokatýv |
instrumental | локати́вом lokatývom |
locative | локати́ву, локати́ві lokatývu, lokatývi |
vocative | локати́ве lokatýve |