Via a Western language, ultimately from Ancient Greek πελεκάν (pelekán, “axe-bill”) (whence Latin pelecānus).
пелика́н • (pelikán) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | пелика́н pelikán |
пелика́ни pelikáni |
definite (subject form) |
пелика́нът pelikánǎt |
пелика́ните pelikánite |
definite (object form) |
пелика́на pelikána | |
count form | — | пелика́на pelikána |
vocative form | пелика́не pelikáne |
пелика́ни pelikáni |
пеликан • (pelikan) m (relational adjective пеликански)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | пеликан | пеликани |
definite unspecified | пеликанот | пеликаните |
definite proximal | пеликанов | пеликаниве |
definite distal | пеликанон | пеликанине |
vocative | пеликану | пеликани |
count form | — | пеликана |
пелика́н • (pelikán) m anim (genitive пелика́на, nominative plural пелика́ны, genitive plural пелика́нов)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | пелика́н pelikán |
пелика́ны pelikány |
genitive | пелика́на pelikána |
пелика́нов pelikánov |
dative | пелика́ну pelikánu |
пелика́нам pelikánam |
accusative | пелика́на pelikána |
пелика́нов pelikánov |
instrumental | пелика́ном pelikánom |
пелика́нами pelikánami |
prepositional | пелика́не pelikáne |
пелика́нах pelikánax |
From German Pelikan, from Latin pelecānus, from Ancient Greek πελεκάν (pelekán).
пелѝка̄н m (Latin spelling pelìkān)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | пелѝка̄н | пелика́ни |
genitive | пелика́на | пеликана |
dative | пеликану | пеликанима |
accusative | пеликана | пеликане |
vocative | пеликане | пеликани |
locative | пеликану | пеликанима |
instrumental | пеликаном | пеликанима |