пиро́жник • (piróžnik) m anim (genitive пиро́жника, nominative plural пиро́жники, genitive plural пиро́жников)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | пиро́жник piróžnik |
пиро́жники piróžniki |
genitive | пиро́жника piróžnika |
пиро́жников piróžnikov |
dative | пиро́жнику piróžniku |
пиро́жникам piróžnikam |
accusative | пиро́жника piróžnika |
пиро́жников piróžnikov |
instrumental | пиро́жником piróžnikom |
пиро́жниками piróžnikami |
prepositional | пиро́жнике piróžnike |
пиро́жниках piróžnikax |