претходник • (prethodnik) m (feminine претходничка or претходница)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | претходник (prethodnik) | претходници (prethodnici) |
| definite unspecified | претходникот (prethodnikot) | претходниците (prethodnicite) |
| definite proximal | претходников (prethodnikov) | претходнициве (prethodnicive) |
| definite distal | претходникон (prethodnikon) | претходницине (prethodnicine) |
| vocative | претходнику (prethodniku) | претходници (prethodnici) |
| count form | — | претходника (prethodnika) |
пре́тходнӣк m anim (Latin spelling préthodnīk)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | пре́тходнӣк | пре́тходнӣци |
| genitive | претходника | претходника |
| dative | претходнику | претходницима |
| accusative | претходника | претходнике |
| vocative | пре́тходнӣче | претходници |
| locative | претходнику | претходницима |
| instrumental | претходником | претходницима |