развратник • (razvratnik) m (feminine развратничка or развратница, relational adjective развратнички)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | развратник (razvratnik) | развратници (razvratnici) |
| definite unspecified | развратникот (razvratnikot) | развратниците (razvratnicite) |
| definite proximal | развратников (razvratnikov) | развратнициве (razvratnicive) |
| definite distal | развратникон (razvratnikon) | развратницине (razvratnicine) |
| vocative | развратнику (razvratniku) | развратници (razvratnici) |
| count form | — | развратника (razvratnika) |
разврати́ть (razvratítʹ) + -ник (-nik)
развра́тник • (razvrátnik) m anim (genitive развра́тника, nominative plural развра́тники, genitive plural развра́тников, feminine развра́тница)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | развра́тник razvrátnik |
развра́тники razvrátniki |
| genitive | развра́тника razvrátnika |
развра́тников razvrátnikov |
| dative | развра́тнику razvrátniku |
развра́тникам razvrátnikam |
| accusative | развра́тника razvrátnika |
развра́тников razvrátnikov |
| instrumental | развра́тником razvrátnikom |
развра́тниками razvrátnikami |
| prepositional | развра́тнике razvrátnike |
развра́тниках razvrátnikax |
ра́звратнӣк m anim (Latin spelling rázvratnīk)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | развратник | ра́звратнӣци |
| genitive | развратника | развратника |
| dative | развратнику | развратницима |
| accusative | развратника | развратнике |
| vocative | ра́звратнӣче | развратници |
| locative | развратнику | развратницима |
| instrumental | развратником | развратницима |