соученик • (součenik) m (feminine соученичка)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | соученик (součenik) | соученици (součenici) |
definite unspecified | соученикот (součenikot) | соучениците (součenicite) |
definite proximal | соучеников (součenikov) | соученициве (součenicive) |
definite distal | соученикон (součenikon) | соученицине (součenicine) |
vocative | соученику (součeniku) | соученици (součenici) |
count form | — | соученика (součenika) |
соучени́к • (součeník) m anim (genitive соученика́, nominative plural соученики́, genitive plural соученико́в, feminine соучени́ца)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | соучени́к součeník |
соученики́ součenikí |
genitive | соученика́ součeniká |
соученико́в součenikóv |
dative | соученику́ součenikú |
соученика́м součenikám |
accusative | соученика́ součeniká |
соученико́в součenikóv |
instrumental | соученико́м součenikóm |
соученика́ми součenikámi |
prepositional | соученике́ součeniké |
соученика́х součenikáx |