у- (u-) + потреби́ть (potrebítʹ)
употреби́ть • (upotrebítʹ) pf (imperfective употребля́ть)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | употреби́ть upotrebítʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | употреби́вший upotrebívšij |
| passive | — | употреблённый upotrebljónnyj |
| adverbial | — | употреби́в upotrebív, употреби́вши upotrebívši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | — | употреблю́ upotrebljú |
| 2nd singular (ты) | — | употреби́шь upotrebíšʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | — | употреби́т upotrebít |
| 1st plural (мы) | — | употреби́м upotrebím |
| 2nd plural (вы) | — | употреби́те upotrebíte |
| 3rd plural (они́) | — | употребя́т upotrebját |
| imperative | singular | plural |
| употреби́ upotrebí |
употреби́те upotrebíte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | употреби́л upotrebíl |
употреби́ли upotrebíli |
| feminine (я/ты/она́) | употреби́ла upotrebíla | |
| neuter (оно́) | употреби́ло upotrebílo | |