ворожея́ • (vorožejá) f anim (genitive ворожеи́, nominative plural ворожеи́, genitive plural вороже́й)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | ворожея́ vorožejá |
ворожеи́ vorožeí |
genitive | ворожеи́ vorožeí |
вороже́й vorožéj |
dative | ворожее́ vorožejé |
ворожея́м vorožejám |
accusative | ворожею́ vorožejú |
вороже́й vorožéj |
instrumental | ворожеёй, ворожеёю vorožejój, vorožejóju |
ворожея́ми vorožejámi |
prepositional | ворожее́ vorožejé |
ворожея́х vorožejáx |
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | ворожея́ vorožejá |
ворожеи́ vorožeí |
genitive | ворожеи́ vorožeí |
вороже́й vorožéj |
dative | ворожеѣ́ vorožejě́ |
ворожея́мъ vorožejám |
accusative | ворожею́ vorožejú |
вороже́й vorožéj |
instrumental | ворожеёй, ворожеёю vorožejój, vorožejóju |
ворожея́ми vorožejámi |
prepositional | ворожеѣ́ vorožejě́ |
ворожея́хъ vorožejáx |