вјештачити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word вјештачити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word вјештачити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say вјештачити in singular and plural. Everything you need to know about the word вјештачити you have here. The definition of the word вјештачити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofвјештачити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From вје̏шт.

Pronunciation

  • IPA(key): /ʋjeʃtǎːt͡ʃiti/
  • Hyphenation: вје‧шта‧чи‧ти

Verb

вјешта́чити impf (Latin spelling vještáčiti)

  1. (intransitive) to testify as an expert, give an expert opinion

Conjugation

Conjugation of вјештачити
Infinitive: вјештачити Present verbal adverb: вјешта́че̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: вјешта́че̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вјештачим вјештачиш вјештачи вјештачимо вјештачите вјештаче
Future Future I вјештачит ћу1
вјештачићу 		вјештачит ћеш1
вјештачићеш 		вјештачит ће1
вјештачиће 		вјештачит ћемо1
вјештачићемо 		вјештачит ћете1
вјештачићете 		вјештачит ће1
вјештачиће
Future II бу̏де̄м вјештачио2 бу̏де̄ш вјештачио2 бу̏де̄ вјештачио2 бу̏де̄мо вјештачили2 бу̏де̄те вјештачили2 бу̏дӯ вјештачили2
Past Perfect вјештачио сам2 вјештачио си2 вјештачио је2 вјештачили смо2 вјештачили сте2 вјештачили су2
Pluperfect3 би̏о сам вјештачио2 би̏о си вјештачио2 би̏о је вјештачио2 би́ли смо вјештачили2 би́ли сте вјештачили2 би́ли су вјештачили2
Imperfect вјештачах вјештачаше вјештачаше вјештачасмо вјештачасте вјештачаху
Conditional I вјештачио бих2 вјештачио би2 вјештачио би2 вјештачили бисмо2 вјештачили бисте2 вјештачили би2
Conditional II4 би̏о бих вјештачио2 би̏о би вјештачио2 би̏о би вјештачио2 би́ли бисмо вјештачили2 би́ли бисте вјештачили2 би́ли би вјештачили2
Imperative — вјештачи — вјештачимо вјештачите —
Active past participle вјештачио m / вјештачила f / вјештачило n вјештачили m / вјештачиле f / вјештачила n
Passive past participle вјештачен m / вјештачена f / вјештачено n вјештачени m / вјештачене f / вјештачена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

  • “вјештачити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024
Wikious
Boobota
Sagapedia