зашипе́ть • (zašipétʹ) pf
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | зашипе́ть zašipétʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | зашипе́вший zašipévšij |
| passive | — | — |
| adverbial | — | зашипе́в zašipév, зашипе́вши zašipévši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | — | зашиплю́ zašipljú |
| 2nd singular (ты) | — | зашипи́шь zašipíšʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | — | зашипи́т zašipít |
| 1st plural (мы) | — | зашипи́м zašipím |
| 2nd plural (вы) | — | зашипи́те zašipíte |
| 3rd plural (они́) | — | зашипя́т zašipját |
| imperative | singular | plural |
| зашипи́ zašipí |
зашипи́те zašipíte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | зашипе́л zašipél |
зашипе́ли zašipéli |
| feminine (я/ты/она́) | зашипе́ла zašipéla | |
| neuter (оно́) | зашипе́ло zašipélo | |