зашуме́ть • (zašumétʹ) pf
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | зашуме́ть zašumétʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | зашуме́вший zašumévšij |
| passive | — | — |
| adverbial | — | зашуме́в zašumév, зашуме́вши zašumévši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | — | зашумлю́ zašumljú |
| 2nd singular (ты) | — | зашуми́шь zašumíšʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | — | зашуми́т zašumít |
| 1st plural (мы) | — | зашуми́м zašumím |
| 2nd plural (вы) | — | зашуми́те zašumíte |
| 3rd plural (они́) | — | зашумя́т zašumját |
| imperative | singular | plural |
| зашуми́ zašumí |
зашуми́те zašumíte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | зашуме́л zašumél |
зашуме́ли zašuméli |
| feminine (я/ты/она́) | зашуме́ла zašuméla | |
| neuter (оно́) | зашуме́ло zašumélo | |