износи́ть • (iznosítʹ) pf (imperfective изна́шивать)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | износи́ть iznosítʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | износи́вший iznosívšij |
| passive | — | изно́шенный iznóšennyj |
| adverbial | — | износи́в iznosív, износи́вши iznosívši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | — | изношу́ iznošú |
| 2nd singular (ты) | — | изно́сишь iznósišʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | — | изно́сит iznósit |
| 1st plural (мы) | — | изно́сим iznósim |
| 2nd plural (вы) | — | изно́сите iznósite |
| 3rd plural (они́) | — | изно́сят iznósjat |
| imperative | singular | plural |
| износи́ iznosí |
износи́те iznosíte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | износи́л iznosíl |
износи́ли iznosíli |
| feminine (я/ты/она́) | износи́ла iznosíla | |
| neuter (оно́) | износи́ло iznosílo | |