кінь (kinʹ) + -я́чий (-jáčyj)
коня́чий • (konjáčyj)
singular | plural | ||||
---|---|---|---|---|---|
masculine | neuter | feminine | |||
nominative | коня́чий konjáčyj |
коня́че konjáče |
коня́ча konjáča |
коня́чі konjáči | |
genitive | коня́чого konjáčoho |
коня́чої konjáčoji |
коня́чих konjáčyx | ||
dative | коня́чому konjáčomu |
коня́чій konjáčij |
коня́чим konjáčym | ||
accusative | animate | коня́чого konjáčoho |
коня́че konjáče |
коня́чу konjáču |
коня́чих konjáčyx |
inanimate | коня́чий konjáčyj |
коня́чі konjáči | |||
instrumental | коня́чим konjáčym |
коня́чою konjáčoju |
коня́чими konjáčymy | ||
locative | коня́чому, коня́чім konjáčomu, konjáčim |
коня́чій konjáčij |
коня́чих konjáčyx | ||
vocative | коня́чий konjáčyj |
коня́че konjáče |
коня́ча konjáča |
коня́чі konjáči |