Inherited from Proto-Slavic *lěčiti.
ле́чити impf (Latin spelling léčiti)
Infinitive: лечити | Present verbal adverb: ле́че̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ле́че̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | лечим | лечиш | лечи | лечимо | лечите | лече | |
Future | Future I | лечит ћу1 лечићу |
лечит ћеш1 лечићеш |
лечит ће1 лечиће |
лечит ћемо1 лечићемо |
лечит ћете1 лечићете |
лечит ће1 лечиће |
Future II | бу̏де̄м лечио2 | бу̏де̄ш лечио2 | бу̏де̄ лечио2 | бу̏де̄мо лечили2 | бу̏де̄те лечили2 | бу̏дӯ лечили2 | |
Past | Perfect | лечио сам2 | лечио си2 | лечио је2 | лечили смо2 | лечили сте2 | лечили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам лечио2 | би̏о си лечио2 | би̏о је лечио2 | би́ли смо лечили2 | би́ли сте лечили2 | би́ли су лечили2 | |
Imperfect | лечах | лечаше | лечаше | лечасмо | лечасте | лечаху | |
Conditional I | лечио бих2 | лечио би2 | лечио би2 | лечили бисмо2 | лечили бисте2 | лечили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих лечио2 | би̏о би лечио2 | би̏о би лечио2 | би́ли бисмо лечили2 | би́ли бисте лечили2 | би́ли би лечили2 | |
Imperative | — | лечи | — | лечимо | лечите | — | |
Active past participle | лечио m / лечила f / лечило n | лечили m / лечиле f / лечила n | |||||
Passive past participle | лечен m / лечена f / лечено n | лечени m / лечене f / лечена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|