From не- (ne-) + оба́чний (obáčnyj).
необа́чний • (neobáčnyj) (adverb необа́чно, abstract noun необа́чність)
singular | plural | ||||
---|---|---|---|---|---|
masculine | neuter | feminine | |||
nominative | необа́чний neobáčnyj |
необа́чне neobáčne |
необа́чна neobáčna |
необа́чні neobáčni | |
genitive | необа́чного neobáčnoho |
необа́чної neobáčnoji |
необа́чних neobáčnyx | ||
dative | необа́чному neobáčnomu |
необа́чній neobáčnij |
необа́чним neobáčnym | ||
accusative | animate | необа́чного neobáčnoho |
необа́чне neobáčne |
необа́чну neobáčnu |
необа́чних neobáčnyx |
inanimate | необа́чний neobáčnyj |
необа́чні neobáčni | |||
instrumental | необа́чним neobáčnym |
необа́чною neobáčnoju |
необа́чними neobáčnymy | ||
locative | необа́чному, необа́чнім neobáčnomu, neobáčnim |
необа́чній neobáčnij |
необа́чних neobáčnyx | ||
vocative | необа́чний neobáčnyj |
необа́чне neobáčne |
необа́чна neobáčna |
необа́чні neobáčni |