о̀бријати pf (Latin spelling òbrijati)
Infinitive: обријати | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: о̀брија̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | обријем | обријеш | обрије | обријемо | обријете | обрију | |
Future | Future I | обријат ћу1 обријаћу |
обријат ћеш1 обријаћеш |
обријат ће1 обријаће |
обријат ћемо1 обријаћемо |
обријат ћете1 обријаћете |
обријат ће1 обријаће |
Future II | бу̏де̄м обријао2 | бу̏де̄ш обријао2 | бу̏де̄ обријао2 | бу̏де̄мо обријали2 | бу̏де̄те обријали2 | бу̏дӯ обријали2 | |
Past | Perfect | обријао сам2 | обријао си2 | обријао је2 | обријали смо2 | обријали сте2 | обријали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам обријао2 | би̏о си обријао2 | би̏о је обријао2 | би́ли смо обријали2 | би́ли сте обријали2 | би́ли су обријали2 | |
Aorist | обријах | обрија | обрија | обријасмо | обријасте | обријаше | |
Conditional I | обријао бих2 | обријао би2 | обријао би2 | обријали бисмо2 | обријали бисте2 | обријали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих обријао2 | би̏о би обријао2 | би̏о би обријао2 | би́ли бисмо обријали2 | би́ли бисте обријали2 | би́ли би обријали2 | |
Imperative | — | обриј | — | обријмо | обријте | — | |
Active past participle | обријао m / обријала f / обријало n | обријали m / обријале f / обријала n | |||||
Passive past participle | обријан m / обријана f / обријано n | обријани m / обријане f / обријана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|