овјерити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word овјерити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word овјерити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say овјерити in singular and plural. Everything you need to know about the word овјерити you have here. The definition of the word овјерити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofовјерити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /ǒʋjeriti/
  • Hyphenation: о‧вје‧ри‧ти

Verb

о̀вјерити pf (Latin spelling òvjeriti)

  1. (transitive) to certify, verify, validate
  2. (transitive) to notarize, stamp, approve

Conjugation

Conjugation of овјерити
Infinitive: овјерити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: о̀вјерӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present овјерим овјериш овјери овјеримо овјерите овјере
Future Future I овјерит ћу1
овјерићу 		овјерит ћеш1
овјерићеш 		овјерит ће1
овјериће 		овјерит ћемо1
овјерићемо 		овјерит ћете1
овјерићете 		овјерит ће1
овјериће
Future II бу̏де̄м овјерио2 бу̏де̄ш овјерио2 бу̏де̄ овјерио2 бу̏де̄мо овјерили2 бу̏де̄те овјерили2 бу̏дӯ овјерили2
Past Perfect овјерио сам2 овјерио си2 овјерио је2 овјерили смо2 овјерили сте2 овјерили су2
Pluperfect3 би̏о сам овјерио2 би̏о си овјерио2 би̏о је овјерио2 би́ли смо овјерили2 би́ли сте овјерили2 би́ли су овјерили2
Aorist овјерих овјери овјери овјерисмо овјеристе овјерише
Conditional I овјерио бих2 овјерио би2 овјерио би2 овјерили бисмо2 овјерили бисте2 овјерили би2
Conditional II4 би̏о бих овјерио2 би̏о би овјерио2 би̏о би овјерио2 би́ли бисмо овјерили2 би́ли бисте овјерили2 би́ли би овјерили2
Imperative — овјери — овјеримо овјерите —
Active past participle овјерио m / овјерила f / овјерило n овјерили m / овјериле f / овјерила n
Passive past participle овјерен m / овјерена f / овјерено n овјерени m / овјерене f / овјерена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia