осумњичити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word осумњичити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word осумњичити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say осумњичити in singular and plural. Everything you need to know about the word осумњичити you have here. The definition of the word осумњичити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofосумњичити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From о- +‎ сумњичити.

Pronunciation

  • IPA(key): /osǔmɲit͡ʃiti/
  • Hyphenation: о‧су‧мњи‧чи‧ти

Verb

осу̀мњичити pf (Latin spelling osùmnjičiti)

  1. (transitive) to suspect

Conjugation

Conjugation of осумњичити
Infinitive: осумњичити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: осу̀мњичӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present осумњичим осумњичиш осумњичи осумњичимо осумњичите осумњиче
Future Future I осумњичит ћу1
осумњичићу 		осумњичит ћеш1
осумњичићеш 		осумњичит ће1
осумњичиће 		осумњичит ћемо1
осумњичићемо 		осумњичит ћете1
осумњичићете 		осумњичит ће1
осумњичиће
Future II бу̏де̄м осумњичио2 бу̏де̄ш осумњичио2 бу̏де̄ осумњичио2 бу̏де̄мо осумњичили2 бу̏де̄те осумњичили2 бу̏дӯ осумњичили2
Past Perfect осумњичио сам2 осумњичио си2 осумњичио је2 осумњичили смо2 осумњичили сте2 осумњичили су2
Pluperfect3 би̏о сам осумњичио2 би̏о си осумњичио2 би̏о је осумњичио2 би́ли смо осумњичили2 би́ли сте осумњичили2 би́ли су осумњичили2
Aorist осумњичих осумњичи осумњичи осумњичисмо осумњичисте осумњичише
Conditional I осумњичио бих2 осумњичио би2 осумњичио би2 осумњичили бисмо2 осумњичили бисте2 осумњичили би2
Conditional II4 би̏о бих осумњичио2 би̏о би осумњичио2 би̏о би осумњичио2 би́ли бисмо осумњичили2 би́ли бисте осумњичили2 би́ли би осумњичили2
Imperative — осумњичи — осумњичимо осумњичите —
Active past participle осумњичио m / осумњичила f / осумњичило n осумњичили m / осумњичиле f / осумњичила n
Passive past participle осумњичен m / осумњичена f / осумњичено n осумњичени m / осумњичене f / осумњичена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia