поручник • (poručnik) m (relational adjective поручнички)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | поручник (poručnik) | поручници (poručnici) |
definite unspecified | поручникот (poručnikot) | поручниците (poručnicite) |
definite proximal | поручников (poručnikov) | поручнициве (poručnicive) |
definite distal | поручникон (poručnikon) | поручницине (poručnicine) |
vocative | поручнику (poručniku) | поручници (poručnici) |
count form | — | поручника (poručnika) |
по̀ручнӣк m (Latin spelling pòručnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | поручник | поручници |
genitive | поручника | поручника |
dative | поручнику | поручницима |
accusative | поручника | поручнике |
vocative | поручниче | поручници |
locative | поручнику | поручницима |
instrumental | поручником | поручницима |