разголићивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word разголићивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word разголићивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say разголићивати in singular and plural. Everything you need to know about the word разголићивати you have here. The definition of the word разголићивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofразголићивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From разголи́тити.

Pronunciation

  • IPA(key): /razɡolit͡ɕǐːʋati/
  • Hyphenation: раз‧го‧ли‧ћи‧ва‧ти

Verb

разголићи́вати impf (Latin spelling razgolićívati)

  1. imperfective form of разголи́тити

Conjugation

Conjugation of разголићивати
Infinitive: разголићивати Present verbal adverb: разголѝћујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: разголићи́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разголићујем разголићујеш разголићује разголићујемо разголићујете разголићују
Future Future I разголићиват ћу1
разголићиваћу 		разголићиват ћеш1
разголићиваћеш 		разголићиват ће1
разголићиваће 		разголићиват ћемо1
разголићиваћемо 		разголићиват ћете1
разголићиваћете 		разголићиват ће1
разголићиваће
Future II бу̏де̄м разголићивао2 бу̏де̄ш разголићивао2 бу̏де̄ разголићивао2 бу̏де̄мо разголићивали2 бу̏де̄те разголићивали2 бу̏дӯ разголићивали2
Past Perfect разголићивао сам2 разголићивао си2 разголићивао је2 разголићивали смо2 разголићивали сте2 разголићивали су2
Pluperfect3 би̏о сам разголићивао2 би̏о си разголићивао2 би̏о је разголићивао2 би́ли смо разголићивали2 би́ли сте разголићивали2 би́ли су разголићивали2
Imperfect разголићивах разголићиваше разголићиваше разголићивасмо разголићивасте разголићиваху
Conditional I разголићивао бих2 разголићивао би2 разголићивао би2 разголићивали бисмо2 разголићивали бисте2 разголићивали би2
Conditional II4 би̏о бих разголићивао2 би̏о би разголићивао2 би̏о би разголићивао2 би́ли бисмо разголићивали2 би́ли бисте разголићивали2 би́ли би разголићивали2
Imperative — разголићуј — разголићујмо разголићујте —
Active past participle разголићивао m / разголићивала f / разголићивало n разголићивали m / разголићивале f / разголићивала n
Passive past participle разголићиван m / разголићивана f / разголићивано n разголићивани m / разголићиване f / разголићивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

Wikious
Boobota
Sagapedia