упо̀слити pf (Latin spelling upòsliti)
Infinitive: упослити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: упо̀слӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | упослим | упослиш | упосли | упослимо | упослите | упосле | |
Future | Future I | упослит ћу1 упослићу |
упослит ћеш1 упослићеш |
упослит ће1 упослиће |
упослит ћемо1 упослићемо |
упослит ћете1 упослићете |
упослит ће1 упослиће |
Future II | бу̏де̄м упослио2 | бу̏де̄ш упослио2 | бу̏де̄ упослио2 | бу̏де̄мо упослили2 | бу̏де̄те упослили2 | бу̏дӯ упослили2 | |
Past | Perfect | упослио сам2 | упослио си2 | упослио је2 | упослили смо2 | упослили сте2 | упослили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам упослио2 | би̏о си упослио2 | би̏о је упослио2 | би́ли смо упослили2 | би́ли сте упослили2 | би́ли су упослили2 | |
Aorist | упослих | упосли | упосли | упослисмо | упослисте | упослише | |
Conditional I | упослио бих2 | упослио би2 | упослио би2 | упослили бисмо2 | упослили бисте2 | упослили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих упослио2 | би̏о би упослио2 | би̏о би упослио2 | би́ли бисмо упослили2 | би́ли бисте упослили2 | би́ли би упослили2 | |
Imperative | — | упосли | — | упослимо | упослите | — | |
Active past participle | упослио m / упослила f / упослило n | упослили m / упослиле f / упослила n | |||||
Passive past participle | упослен m / упослена f / упослено n | упослени m / упослене f / упослена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|