цвоко̀тати impf (Latin spelling cvokòtati)
Infinitive: цвокотати | Present verbal adverb: цво̀коћӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: цвоко̀та̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | цвокоћем | цвокоћеш | цвокоће | цвокоћемо | цвокоћете | цвокоћу | |
Future | Future I | цвокотат ћу1 цвокотаћу |
цвокотат ћеш1 цвокотаћеш |
цвокотат ће1 цвокотаће |
цвокотат ћемо1 цвокотаћемо |
цвокотат ћете1 цвокотаћете |
цвокотат ће1 цвокотаће |
Future II | бу̏де̄м цвокотао2 | бу̏де̄ш цвокотао2 | бу̏де̄ цвокотао2 | бу̏де̄мо цвокотали2 | бу̏де̄те цвокотали2 | бу̏дӯ цвокотали2 | |
Past | Perfect | цвокотао сам2 | цвокотао си2 | цвокотао је2 | цвокотали смо2 | цвокотали сте2 | цвокотали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам цвокотао2 | би̏о си цвокотао2 | би̏о је цвокотао2 | би́ли смо цвокотали2 | би́ли сте цвокотали2 | би́ли су цвокотали2 | |
Imperfect | цвокотах | цвокоташе | цвокоташе | цвокотасмо | цвокотасте | цвокотаху | |
Conditional I | цвокотао бих2 | цвокотао би2 | цвокотао би2 | цвокотали бисмо2 | цвокотали бисте2 | цвокотали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих цвокотао2 | би̏о би цвокотао2 | би̏о би цвокотао2 | би́ли бисмо цвокотали2 | би́ли бисте цвокотали2 | би́ли би цвокотали2 | |
Imperative | — | цвокоћи | — | цвокоћимо | цвокоћите | — | |
Active past participle | цвокотао m / цвокотала f / цвокотало n | цвокотали m / цвокотале f / цвокотала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|