Inherited from Proto-Slavic *ščipati.
шти́пати impf (Latin spelling štípati)
Infinitive: штипати | Present verbal adverb: шти́пајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: шти́па̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | штипам | штипаш | штипа | штипамо | штипате | штипају | |
Future | Future I | штипат ћу1 штипаћу |
штипат ћеш1 штипаћеш |
штипат ће1 штипаће |
штипат ћемо1 штипаћемо |
штипат ћете1 штипаћете |
штипат ће1 штипаће |
Future II | бу̏де̄м штипао2 | бу̏де̄ш штипао2 | бу̏де̄ штипао2 | бу̏де̄мо штипали2 | бу̏де̄те штипали2 | бу̏дӯ штипали2 | |
Past | Perfect | штипао сам2 | штипао си2 | штипао је2 | штипали смо2 | штипали сте2 | штипали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам штипао2 | би̏о си штипао2 | би̏о је штипао2 | би́ли смо штипали2 | би́ли сте штипали2 | би́ли су штипали2 | |
Imperfect | штипах | штипаше | штипаше | штипасмо | штипасте | штипаху | |
Conditional I | штипао бих2 | штипао би2 | штипао би2 | штипали бисмо2 | штипали бисте2 | штипали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих штипао2 | би̏о би штипао2 | би̏о би штипао2 | би́ли бисмо штипали2 | би́ли бисте штипали2 | би́ли би штипали2 | |
Imperative | — | штипај | — | штипајмо | штипајте | — | |
Active past participle | штипао m / штипала f / штипало n | штипали m / штипале f / штипала n | |||||
Passive past participle | штипан m / штипана f / штипано n | штипани m / штипане f / штипана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|