излови́ть • (izlovítʹ) pf (imperfective лови́ть)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | излови́ть izlovítʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | излови́вший izlovívšij |
| passive | — | изло́вленный izlóvlennyj |
| adverbial | — | излови́в izlovív, излови́вши izlovívši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | — | изловлю́ izlovljú |
| 2nd singular (ты) | — | изло́вишь izlóvišʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | — | изло́вит izlóvit |
| 1st plural (мы) | — | изло́вим izlóvim |
| 2nd plural (вы) | — | изло́вите izlóvite |
| 3rd plural (они́) | — | изло́вят izlóvjat |
| imperative | singular | plural |
| излови́ izloví |
излови́те izlovíte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | излови́л izlovíl |
излови́ли izlovíli |
| feminine (я/ты/она́) | излови́ла izlovíla | |
| neuter (оно́) | излови́ло izlovílo | |