Inherited from Proto-Slavic *koristьnikъ.
корисник • (korisnik) m (feminine корисничка, relational adjective кориснички)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | корисник (korisnik) | корисници (korisnici) |
definite unspecified | корисникот (korisnikot) | корисниците (korisnicite) |
definite proximal | корисников (korisnikov) | кориснициве (korisnicive) |
definite distal | корисникон (korisnikon) | корисницине (korisnicine) |
vocative | кориснику (korisniku) | корисници (korisnici) |
count form | — | корисника (korisnika) |
Inherited from Proto-Slavic *koristьnikъ. Compare Czech kořistník.
ко̀риснӣк m (Latin spelling kòrisnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | корисник | корисници |
genitive | корисника | корисника |
dative | кориснику | корисницима |
accusative | корисника | кориснике |
vocative | корисниче | корисници |
locative | кориснику | корисницима |
instrumental | корисником | корисницима |