блѫдъ (blǫdŭ) + -ьница (-ĭnica)
блѫдьница • (blǫdĭnica) f
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | блѫдьница blǫdĭnica |
блѫдьници blǫdĭnici |
блѫдьницѧ blǫdĭnicę |
genitive | блѫдьницѧ blǫdĭnicę |
блѫдьницоу blǫdĭnicu |
блѫдьниць blǫdĭnicĭ |
dative | блѫдьници blǫdĭnici |
блѫдьницама blǫdĭnicama |
блѫдьницамъ blǫdĭnicamŭ |
accusative | блѫдьницѫ blǫdĭnicǫ |
блѫдьници blǫdĭnici |
блѫдьницѧ blǫdĭnicę |
instrumental | блѫдьницеѭ blǫdĭnicejǫ |
блѫдьницама blǫdĭnicama |
блѫдьницами blǫdĭnicami |
locative | блѫдьници blǫdĭnici |
блѫдьницоу blǫdĭnicu |
блѫдьницахъ blǫdĭnicaxŭ |
vocative | блѫдьнице blǫdĭnice |
блѫдьници blǫdĭnici |
блѫдьницѧ blǫdĭnicę |